Slide 1
ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПИСКОПИЈА ОСТРОШКО НИКШИЋКА
Slide 1
Slide 1
Slide 1
Slide 1
Епископија
острошко никшићка
Slide 1
Slide 1
Slide 1
slajd2023.jpeg
slajd2023.jpeg
previous arrow
next arrow

Вијести

Princ Nikola Petrović Njegoš posjetio je sjedište episkopije ostroško-nikšićke, neposredno poslije zvaničnog otvaranja Episkopskog doma u Nikšiću – Ljetnjikovca kralja Nikole. Princa je dočekao arhimadnrit Boris Bojović u prisustvu Sonje Nikčević i Marka Radojević, potpredsjednika Opštine Nikšić.

Prilikom obilaska objekta princ Nikola je izrazio svoje divljenje kvalitetom izvedene rekonstrukcije Ljetnjikovca kralja Nikole u Nikšiću, čije je projekat urađen u skladu sa preporukama Uprave za kulturna dobra Vlade Crne Gore.

Princ Nikola je upoznao domaćine sa radom Fondacije Petrović Njegoš koja je osnovana sa ciljem poboljšanja i unaprijeđenja kvaliteta života stanovnika Crne Gore i opšte društvene situacije u zemlji.  Od 2012. godine, kada je osnovana, Fondacija podržava i razvija projekte kroz saradnju sa brojnim partnerima iz državnog i privatnog sektora. Oblasti u kojima Fondacija usmjerava svoje djelovanje podijeljene su u tri programske cjeline: solidarnost, zaštita životne sredine i održivi razvoj, i kultura, istorija i edukacija.

20102018 1Danas je u Nikšiću obilježen završetak radova na rekonstrukciji kulturnog dobra Ljetnjikovac kralja Nikole, koji je Opština Nikšić ustupila na korišćenje Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi za potrebe Ostroško-nikšićke episkopije.

Na svečanosti je govorio ministar kulture Aleksandar Bogdanović, koji je u svom obraćanju istakao da je Nikšić grad bogate kulturne tradicije, na čijoj teritoriji se nalaze neki od najznačajnijih segmenta crnogorske kulturne baštine.

"Njena raznovrsnost nam svjedoči o burnoj i kompleksnoj istoriji ovog prostora, na kom su brojne kulture ostavile trag. Svo to nasljeđe Opština Nikšić i Država Crna Gora čuvaju i štite za buduće generacije, kao važan faktor crnogorskog nacionalnog bića i dugoročni resurs za očuvanje naših identitetskih osobenosti.  Znamo da u njima duhovna dimenzija ima posebno mjesto, ono u kojem se osjećanje pripadnosti manifestuje u intuitivnim slojevima bića, a takvo osjećanje je kod Crnogoraca istrajavalo i u najtežim egzistencijalnim iskušenjima. Zato ne čudi što su naši preci borbu za slobodu tako često poistovećivali sa borbom za vjeru. Upravo nas zbog toga raduje činjenica što će ovim objektom raspolagati Crnogorska pravoslavna crkva, ona koja čuva našu istinsku i autentičnu duhovnost.”, rekao je Bogdanović.

“Gradnjom ovog ljetnjikovca, prvog objekta koji je u Nikšiću izgrađen za potrebe državnog aparata, Kralj Nikola je pokazao duboku svijest o državotvornom uobličenju tadašnjeg prostora Crne Gore, koje je u velikoj mjeri definisano materijalnim i graditeljskim dokazima razvoja kraljevine. Zato danas, obnavljanjem ovog objekta, ispunjavamo dug prema onima koji su u jednoj složenoj epohi pokazali visoku vizionarsku i državotvornu svijest,” dodao je ministar Bogdanović.

Na svečanosti je govorio i Mitropolit Mihailo koji je naveo da će u Ljetnjikovcu kralja Nikole biti smješteno sjedište Ostroško-nikšićke episkopije. Posebno je zahvalio Opštini Nikšić što je navedeno zdanje ustupljeno na korišćenje Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.

Mitropolit CPC Mihailo, istakao je zadovoljstvo što je otvoren rekonstruisani ljetnjikovac, napominjući da je ovo značajan objekat za Crnu Goru i sve Crnogorce.

„Ovo je teritorija Crnogoraca, i svih građana koji Crnoj Gori žele dobro. Siguran sam, iako neki misle da je ovo njihova teritorija, nikad nije ni bila, nego crnogorska. Mislim da je pravo vrijeme kad smo se probudili i utvrdili i saznali da je ovo teritorija Crnogoraca, i svih građana Crne Gore koji joj žele dobro. Ne može ovdje niko se širiti ni šepuriti da govori ono što ne priliči crnogorskim građanima i crnogorskoj istoriji“, rekao je mitropolit.

Arhimandrit Crnogorske pravoslavne crkve Boris Bojović je u svom obraćanju naveo da je jako puno vremena, požrtvovanja i rada uloženo da se objekat dobije, zahvaljujući posvećnosti Opštine Nikšić, kao i svih donatora koji su učešćem u rekonstukciji objekta dokazali da su prijatelji CPC i Crne Gore.

"Opštini se zahvaljujemo jer je znala kako da Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi dodijeli prvi istorijski i prvi državni objekat u ovom gradu.”, naglasio je Bojović.

Na današnjoj svečanosti priređen je i bogat kulturno umjetnički program.

Mitropolit cpc mihailoДедеићи су старином са Чева. Иселили су се у Добриловину половином XVI вијека.

Михаило (Мираш Дедеић), по националности Црногорац, рођен је 8. новембра 1938. године у селу Рамово ждријело, срез шаранско-шавнички, од оца Млађена и мајке Савете (рођене Делибашић). Крштен у селу Кршу 20. новембра 1938. године у цркви Св. Преображења Господњег. Крштење је обавио свјештеник Нико Павићевић. Кум на крштењу је био Крсто Бајчета. Крштеницу је издао 17. маја 1984. године, под бројем 5, свјештеник Парохије шаранске Митар Лопушина.

Завршио поламатуру у Томашеву - Шаховићи. Похађао два разреда Богословије у Призрену. Због националнога изјашњавања као Црногорац, морао је напуштити богословско школовање у Призрену. Уписао је и завршио Реалну класичну гимназију у Призрену. Студирао је педагогију на Приштинском универзитету, а по благослову Рашко-призренскога епископа Господина Павла (пређашнјег Српскога патријарха) уписује се на Теолошки факултет у Београду 16. септембра 1965. године. На истом факултету је дипломирао 1969. године.

По завршетку Теолошкога факултета, Свети Синод Српске православне цркве поставља га актом број 4824/зап. од 11. новембра 1969. године, за суплента монашке школе у Манстиру Острог. Декрет о томе потписује Српски патријарх Герман. Укида му се радно мјесто у монашкој школи у Острогу актом број 3359/зап. 628, од 6. октобра 1970. године. Одлуку о томе донио је Свети Синод Српске православне цркве.

Декан Теолошкога факултета у Београду, проф. др Чедомир Драшковић шаље га у Рим на Папски орјентални институт. Постдипломске студије на овоме Институту завршава 26. јуна 1973. године. Против његових студија у Риму био је Митрополит Црногорско-приморске епархије Српске православне цркве у Црној Гори, Господин Данило (Дајковић). Међутим, на интервенцију проф. др Ивана Жужека, познатога католичкога канонисте, Митрополит Данило накнадно је дозволио његове студије.

На Папском орјенталном институту у Риму поднио је захтјев за рад на докторској дисертацији код проф. др Лесковца, иначе Словенца. Међутим, професор није примио поменути захтјев због тога што је подлегао подвалама и клеветама тадашњих српских архимандрита.

Након завршетка постдипломских студија у Риму, на позив Митрополита Московскога Филарета похађао је постдипломске студије и на Руској духовној академији Светога Сергија у Загорску. На тој академији је пријавио докторску дисертацију. Рад на њој је био спријечен јер је Српски Патријарх Герман прекинуо његове постдипломске студије, због клевета које су долазиле из кругова Српске православне цркве против њега. Краће вријеме је боравио, због породичнијех проблема, у Црној Гори, након чега му је Српска православна црква забранила повратак у Русију.

На приједлог редовнога професора Теолошкога факултета у Београду, др Чедомира Драшковића, актом број 9 од 31. јануара 1975. године, упућен је захтјев да му се дозволи рад у Државном архиву СССР. На приједлог академика и секретара САНУ, проф. др Васе Чубриловића дозвољава му се рад у Државном архиву СССР, код академика и директора Архива проф. др Мазајева. На приједлог Лењинградске духовне академије, ректора и професора, архимандрита Кирила, дозвољава му се рад у Библиотеци Шћедрина у Лењинграду (број акта 489, од 18. јуна 1975. године). Академик Васа Чубриловић, актом Ф.34/16-26, од 12. октобра 1976. године, овлашћује га као постдипломца Београдскога универзитета на катедри за историју, да обави избор докумената у архиву у Трсту, а који се односе на вријеме од XVI до XVIII вијека.

Српски академик проф. др Радован Самарџић, актом Н.236/1 од 19. априла 1982. године тражи одобрење да му се омогући рад у Државном архиву Италије. По препоруци професора Самарџића дозвољава му се рад у Министарству спољних послова Италије у Риму. Бави се научним радом на прикупљању архивске грађе и у Ватиканскоме архиву и архиву Пропаганда фиде, као и Државном архиву у Венецији.

Упутио је молбу за замонашење Митрополиту црногорско-приморскоме Данилу, који је актом број 384/И од 6. јуна 1984. године донио одлуку да се прими у један од манастира за припрему монашења. Митрополит Данило на савјет који је дошао из Српске православне цркве, из Београда, мијења ту одлуку и актом број 384/И-Д-1 од 6. јуна 1984. године, доноси одлуку да се обрати својему епископу за одобрење ступања у монашки чин, из разлога што не припада Црногорско-приморској епархији Српске православне цркве. Митрополит Данило актом број 496/И. Д. -1., наређује да напушти Манастир Острог у року од пет дана, под пријетњом принуднога извршења.

Никада није био свјештеник Српске православне цркве.

Рукоположен за ђакона, 29. јуна 1988. године, а ćутрадан (30. јуна 1988. године) рукоположен за свјештеника. Рукополагање за ђакона и свјештеника, обављено је у Бечу, у цркви Св. Тројице, од стране Митрополита Аустрије и егзарха Италије и Мађарске Хризостома, уз пратњу епископа Аустријскога Михаила Христопулиса, грчкога архимандрита Свете Горе, архимандрита рускога и бугарскога и уз присуство великога броја вјерника. Рукополагање је обављено по одлуци Цариградскога Патријарха Димитрија I. Након смрти Патријарха Димитрија I, наслиједио га је Патријарх Вартоломеј I, под чијом је јурисдикцијом био све до званичне и неопозиве оставке у Грчкој православној цркви у Риму.

У Риму произведен у чин архимандрита. На црногорскоме народноме збору на Цетињу, 6. јанура 1997. године, предложен и изабран за поглавара Црногорске православне цркве. У цркви Св. Параскеве у Софији, 15. марта 1998. године, хиротонисан за епископа од стране Патријарха Бугарскога Пимена и седам митрополита и епископа Бугарске православне цркве. На Цетињу, 31. октобра 1998. године, интронизован је за Митрополита Црногорске православне цркве, уз присуство епископа Бугарске православне цркве и неколико хиљада вјерника и поштовалаца Црногорске православне цркве.

Неопозиву оставку у Грчкој православној цркви у Риму (Св. Андрија Првозвани) подноси Венецијанскоме Митрополиту Генадију, 27. јануара 1997. године. Неопозиву оставку подноси Васељенскоме Патријарху Вартоломеју I. Оставку је потписао 8. фебруара 1997. године изасланик Васељенскога Патријарха, Митрополит Меликтон. До званичне и неопозиве оставке Васељенска Патријаршија и Грчка Митрополија у Риму нијесу имале ниједнога писанога документа који би био приговор на његову свјештеничку службу. Са Грчком Митрополијом у Риму води судски спор, поводом остваривања права из раднога односа.

Васељенски Патријарх Вартоломеј I у договору са Српском православном црквом, против свијех црквенијех закона, правних и моралних норми, доноси одлуку о његовоме искључењу из цркве, 9. априла 1997. године.

Митрополит Михаило био је лични пријатељ са Његовим Величанством краљем Италије, сином краља Виктора Емануела II и краљице Јелене (ћерке црногорскога краља Николе), Умбертом II. Радио је у архиву његове резиденције Вила Италија, у маломе градићу Каскаису, на периферији Лисабона у Португалији. У Вили Италија радио је на прикупљању историјске грађе о краљици Јелени, а које документе и данас посједује. Са краљем Умбертом II састао се пет пута. Краљ Умберто II му је препоручио да у књизи о краљици Јелени, ако је буде икада написао, унесе да је он лично пола Црногорац, а пола Талијан.

Говори талијански, руски и грчки језик, служи се француским а преводи са латинског. Привремена резиденција је у Владичанском дому на Цетињу, до преласка у Цетињски манастир.

Na praznik svetih Apostola Petra i Pavla u kapeli svetog Đorđa – u Episkopskom domu Crnogorske pravoslavne crkve u Nikšiću obavljeno je prvo krštenje. Krštena je Marija Zečević, ćerka Mijodraga i Mirele Zečević. Mijodrag Zečević je dugogodišnji predsjednik crnogorskog udruženja Perper iz Lajpciga - SR Njemačka.

Ovaj sveti čin obavio je Njegovo Blaženstvo Arhiepiskop Cetinjski i Mitropolit Crnogorski  Gospodin Mihailo.

Kum na krštenju je bio svještenik protojerej - stavrofor Bojan M.Bojović.

Sveta Tajna Krštenja  je nabitniji momenat u duhovnom životu svakog čovjeka, krštenjem ili kako se naziva duhovnim rođenjem onaj koji se krštava postaje hrišćanin i član jedne Svete, Saborne Apostolske Crkve. (Svete Tajne su vidljive svještene radnje koje vrši svještenik u kojima se na nevidljiv način izliva blagodat Božija. Ima sedam i to su krštenje, miropomazanje i svještenstvo i ne mogu se ponoviti, brak, jeleosvećenje, ispovijest i pričešče - ove se tajne ponavljaju.) Krštenje je uslov našeg spasenja i vrši se samo jednom, jer kao što se jednom rađamo fizički tako se i jednom rađamo duhovno za vječnost. Samo krštena osoba može primiti ostale Svete Tajne i obrede u Crkvi.

Календар и молитвеник

Преузмите нашу апликацију
 en badge web generic

Пратите нас на

youtube 2433301 128041282b58cf85ddaf5d28df96ed91de98